Moj odlazak u Dansku na letnju praksu kod dr Srđana Živanovića

Blog  ::  Subota, 24.11.2018.  ::   Galerija

Kao student medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, imao sam obavezu da u toku leta između pete i šeste godine studiranja odradim praksu u trajanju od 10 radnih dana u nekoj bolnici na odeljnju hirurgije. Pet godina ranije sam imao priliku da upoznam doktora Živanovića i da ga posetim u Viborgu, u Danskoj, tako da sam znao da je odličan domaćin, opušten i spontan, da se maksimalno posveti gostu. Poučen prethodnim iskustvom, nije mi bilo teško da se odlučim da pitam da li bih mogao tamo da obavim letnju praksu. Dr Živanović se složio. Obezbedio mi je besplatan smeštaj i rad u bolnici. Sve je organizovao kako treba.

Sačekan sam na aerodromu i prevezen do Viborga. Pokazao mi je kuću zvanu Plava vila, gde su smešteni i ostali studenti/doktori koji odrađuju praksu. Veoma lepa kuća, na dva sprata, opremljena je svim stvarima koje su potrebne za život. Da napomenem da sam nedelju dana imao celu kuću samo za sebe. Bolnica je udaljena svega 3 minuta hoda, što je fenomenalno.

Dr Živanović me je na jutarnjem sastanku predstavio celom kolektivu ortopedije, upoznao me sa svim doktorima. Bio sam baš lepo iznenadjen ljubaznošću Danaca. Veoma su raspoloženi da popričaju, da pitaju odakle dolazim, da li sam još uvek student, kako mi je na studijama, da ponude pomoć dok sam tamo, da objasne i posavetuju. Pratio sam dr Srđana u stopu. Pokazao mi je celu bolnicu, dao ključeve od ormarića u bolnici i karticu kojom sam mogao da otvaram službena vrata.

Prvih nedelju dana smo većinom bili u ambulanti, gde mi je pričao o važnosti razgovora sa pacijentom, pokazivao razne preglede i rendgenske snimke raznih preloma. Državna bolnica u Viborgu izgleda neverovatno dobro. Radi se sa najnovijom tehnologijom.

Kada je radio u privatnoj bolnici, pratio sam ga i tamo. Prvi put sam asistirao na operaciji. Naučio me je o primeni asepse i antisepse, raznim tehnikama spajanja tetiva sa kostima, nameštanju preloma i ušivanju rana.

Druge nedelje sam išao uglavnom u operacione sale, asistirao na operacijama i artroskopijama. Dr Srđan je svuda bio uz mene. Ponekad sam asistirao dr Mladenu Pavloviću i učio od njega, a par puta i danskim lekarima.

U slobodno vreme, kada nismo bili u bolnici, Srđan bi organizovao ručak sa svojom porodicom, piće sa kolegama, piknik u prirodi...

U Viborgu su svi, i Srbi i Danci, bili ljubazni i ophodili se prema meni kao prema dragom gostu. Stekao sam dobra poznanstva, nezaboravna poslovna i životna iskustva. Veoma mi je drago i zahvalan sam što mi se ukazala ova prilika, jer to što sam za 10 dana doživeo u bolnici u Viborgu, nisam za 5 godina studiranja u Beogradu.

 

Đorđe Nešović

student 6.godine Medicinskog fakulteta u Beogradu